Број 3311  сабота, 19 јуни 2010
прва страница Архива контакт редакција маркетинг претплата
Втора страница
На прво место
Политика
Македонија
Економија
Хроника
Едиторијал
Анализа
Мислења
Писма
Свет
Култура
Спорт
Скопје
Забава
Некролог
Хороскоп
Што прават денеска
Стил

Site Meter
Писма

Шатев не бил десничар

Тодор Амповски, Скопје

Од медиумите дознав дека е основан Институт "Павел Шатев" и дека тој е десничарски. Истражувајќи го животот и делото на Шатев, се прашувам зошто големиот македонски револуционер, гемиџија, хуманист, научник, општественик, саможртвеник за Македонија се нарекува десничар и како таков неговото име да го носи десничарски институт во Македонија.

Што е десничар?

Доволно е објаснето во политичката енциклопедија во која е напишано: "Десничар означува одредена политичка идејна припадност или еден целосен идеолошко-морален став во кој до израз доаѓа чување на позициите на старите или постојните класи, наклонетост кон хиерархии и недоверба спрема масата и човекот, незаинтересираност или потценување на демократијата и воопшто отпор спрема општествени и политички промени и новини".

Кој и како може да го вклопи и да се поистовети со Шатев во овие објаснувања за десничарството. Никако!

Павел со својот живот и дело покажал и докажал дека е за прогрес, за менување на севкупните состојби на подобро, имал целосна доверба во луѓето, бил заинтересиран и се борел за демократија во општествата, барал промени во општеството и во политиката на владеење.

Не бил член на ниту една политичка партија. На судскиот процес во јуни 1942 година во Бугарија, на кој бил осуден на 15 години затвор, во одбраната зборувал дека се занимава со "македонските работи и дека не е комунист". И по ослободувањето на Република Македонија, и покрај тоа што бил член на Президиумот на АСНОМ, потпретседател, министер за правда и друго, не станал член на КП.

Со расцепот на ВМРО во 1921 година Шатев се определил на страната на федералистите - левичари и бил жесток противник на десничарите - автономисти.

Шатев за состојбите во македонското движење во 1922 година се искажал: "Внатре во македонското движење има левица и десница. Левицата е без помош и е на удар на десницата, која е помагана од буржоаските партии, од Владата и од дворецот на Бугарија". Во левицата на која и тој и' припаѓал влегувале федералистите, санданистите и еден дел од комунистичката организација.

Во септември 1924 година по убиството на Тодор Александров кога врховистите-десничари почнале да вршат атентати врз федералистите и левичарите, Павел за да се спаси од егзекуција, тајно избегал во Турција.

Учествувајќи на основачката конференција на ВМРО-Обединета во Виена во октомври 1925 година се залагал новата организација да работи по линијата на Делчевата ВМРО, исчистена од врховистите-десничари.

Ако бил десничар, како можел во 1927 година со делегација на ВМРО-Обединета да присуствува во Москва на 10-годишнината од Октомвриската револуција?

Под мотивација дека бил "комунистички функционер" во јуни 1931 година бил отпуштен од работното место судски инспектор во Министерството за правосудство на Бугарија.

Како федералист заедно со Тодор Павлов, Туше Дели Иванов и други Македонци-левичари во Бугарија изготвил мемоар во кој се барало "на Македонците да им се даде право на посебен јазик, училиште и културна автономија". Мемоарот бил одговор на мемоарот на десничарите на македонската емиграција во Бугарија во кој се тврдело дека "Македонија е бугарска" и како таква да се приклучи кон Бугарија.

Со целиот негов живот и дело се покажувал и се докажувал како левичар, иако не припаѓал на политичка партија што го потврдува и историската наука.

Проф. д-р Зоран Тодоровски во рефератот со наслов "Павел Шатев и Мајскиот манифест" изнесен на научен собир во Кратово во 1992 година на страница 54 зборува: "Како левоориентиран македонски национален деец, Шатев по Првата светска војна или поточно во втората половина на 1921 година ќе се приклучи во редовите на Македонската федеративна организација во Бугарија, која како легална и независна политичка организација од политиката на балканските држави беше широко прифатена од македонските емигрантски и бегалски маси во Бугарија. Прифаќајќи ја политичката платформа на оваа организација за решавање на македонското прашање, создавање на Македонија во нејзините географски и економски граници во самостојна политичка единица како етапа за остварување на балканската федерација".

Од овие малку од многуте факти за Шатев јавноста нека оцени дали бил десничар. Шатев да се остави на мир, бидејќи во животот многу се напатил за Македонија.


#
Статијата е прочитана 757 пати.

Испрати коментар

Од: pameten
Датум: 19.06.2010 07:47:58
Ne e bitno dali nekoj bil levichar ili desnichar. Nitu podelbata bila na "loshi Bugarski desnichari" i "dobri Makedonski levichari". Dilemata bila kako da se oslobodi Makedonija? Nekoj veruvale deka narodot mora da si ja zachuva Bugarshtinata i koga togaj kje se oslobodi od Srpska i Grchka okupacija. Drugi sfakjale deka nitu Balkanskite, ni golemite sili nekogash kje dopushtat Golema Bugarija ili Bugarska Makedonija, no ako se rabopti za poseben Makedonski narod i Makedonski jazik, kje se najde nachin da mu se zachuvat site karakteristiki. Konfliktot megju "Bugarite" i "Makedoncite" ne bil megju "patrioti" i "otrodeni", tiku bil megjusebna rasprava kako taa megju Fata i Hanas.
Од: Малку историчар
Датум: 19.06.2010 07:55:53
Наполно реален тест за личноста и делото на Павел Шатев за која историчарите доста знаат. Последен од гемиџиите и светла личност во македонската национална историрија, човек со македонски национален дух, не изрод како многумина од типот на Ванчо Михајлов и Тодор Александров, најкрвавите личности слуги на Бугарскиот двор кои работеле за туги (Бугарски) интереси.
Од: Mitre od dolnodupeni
Датум: 19.06.2010 08:38:02
А кој од големите патриоти во Македонија бил десничар, па најголем дел биле социјалисти.Нека си го прашаат шефот на коалициониот партнер Ѕинго, тој ќе им каже, а и вистина е - а и тој е со она другарки и другари, не браќа и сестри.Но денес се пишува нова историја, не само на државата туку и на социјализмот...
Од: Nikola
Датум: 19.06.2010 08:38:43
Odlicna analiza! DPMNE igra na karta na neznaenjeto na narodot. Na toj nacin i go navreduva toj ist narod. Cento, prv vo Prilep, sklucil gradjanski brak vo 1928 godina oti ne ja priznaval crkavata kako zamena na gradjanskite prava, no na dpmne-ovcive ne im preci da mu nosta popovi na spomenikot.
Од: rsiljanov
Датум: 20.06.2010 02:02:33
Malku istorichar , mnogu Srboman i najmnogu neuk i prost chovek komunjar......

Најди! во Утрински
Писма
Парадоксот на Груевски