|
|
|
|
|
|
Меридијани
Европа без Турција
Ијан Бурума
Повеќето европски граѓани (на пример, повеќе од 60% во Франција и Германија) веруваат дека Турција не треба да стане дел од Европската унија. Има разни причини за ова противење – некои логични, некои пак се темелат на предрасуди: Турција е премногу голема; турските мигранти може да ги преплават останатите земји-членки; Турција има несигурно досие за почитување на човековите права; Турција ги угнетува Курдите; Турција не ги реши своите проблеми со Грција околу Кипар.
Но, главна причина е секако тоа што Турција, главно муслиманска земја, со која владее муслиманска партија, се гледа како премногу странска. Според зборовите на поранешниот француски претседател Валери Жискар Дестен, еден од авторите на европскиот Устав, „Турција не е европска земја“.
Ова е тешко да се прифати од страна на членовите на секуларната, западноориентирана турска елита која потроши децении, ако не и подолго, во обид да ја докажат нивната европска искреност. Како што неодамна еден високообразован Турчин кој работи за меѓународна организација, ми кажа: „Ние играме фудбал со нив, пееме песни со нив на телевизија, соработуваме со нив, ги подобривме нашите човекови права и ја демократизиравме нашата политика. Ние правиме се' што тие ќе побараат од нас, но тие се' уште не' не сакаат“.
Тоа е точно, вели друг Турчин, кој го слушна разговорот, соговорник кој течно зборува англиски и кој минал многу време во Лондон, работејќи за невладини организации кои ги унапредуваат човековите прва и во 1980-тите бил затворен поради противење на воениот режим: „Јас ја мразам Европа. Јас не сум Европеец и кому му е потребна Европа?“
Добро прашање. Додека кризата во Грција ја кине по рабовите еврозоната, турската економија доживува бум. Секако, „Европа“ многу години беше симбол, не само за богатството, туку и за либералната политика, отворени општества и човекови права. И турското општество во голема мера имаше корист од неговиот обид - се' уште неперфектен, се' уште некомплетен - да ги исполни европските стандарди.
Но, се' повеќе и повеќе Европејци се разочарани од Унијата. Далеку од тоа дека е модел на демократија, ЕУ се поврзува со арогантен, недопирлив мандаринат кој излегува со правила и декрети со патерналистичка и произволна безобѕирност за обичните граѓани. И некои од нејзините нови членки - Романија, Бугарија и Унгарија, на пример - не се баш примери за отворена либерална демократија.
Па ако Европејците не веруваат во сопствената Унија, зошто Турција сака да и' се приклучи? Всушност, жената која протестираше дека ја мрази Европа се' уште многу би сакала да ја види Турција во ЕУ. Нејзината омраза е како онаа кај љубовник обвиен со презир.
Припадниците на секуларната, проевропски ориентирана елита на Турција, која беше на власт во континуитет откако Кемал Ататурк ја основаше Републиката во 1923 година, сега се притиснати од две страни. Спречени од ЕУ тие, исто така, се истуркани од нивните привилегирани позиции од страна на новата елита која е провинциска, порелигиозна и не толку либерална.
За оние западноориентирани Турци прифаќањето од страна на ЕУ го претставува јажето за спасување од струите на исламскиот популизам што премиерот Реџеп Таип Ердоган го претставува. И тие имаат потреба од охрабрување, бидејќи исламистите на Ердоган можеби се демократски, но секуларистите, во целина, се полиберални.
Големината на Турција и нејзиното население, со причина ја загрижуваат Европа. Меѓутоа, овој страв е веројатно претеран. Сега кога турската економија зајакнува, ќе има се' помалку причини за сиромашните Турци да бараат работа во други земји, а не пак „да ги преплават“. Од перспективата на западноориентираните Турци, гордоста од европското членство можеби е помалку важна отколку болката од одбивањето. Меѓутоа, истото се однесува и за Европејците. Ако повеќето западноориентирани, помодерни, подемократски републики во исламскиот свет би биле огорчени од антиевропскиот гнев, ова не може да биде добар исход за Запад - или за остатокот од светот.
(Авторот е професор по
демократија и човекови права на
колеџот „Бард“ и пишува за „Проект синдикејт“. „Утрински весник“ е дел од мрежата на „Проект синдикејт“)
|
#
|
Статијата е прочитана 1164 пати.
|
|
|
|
|
|
Од: mite |
Датум: 18.07.2011 01:20:30 |
|
Турција нема место во Европската унија! Штета дека пред 600 години Бугарија и Византија не се договорија за сојуз против Турците инаку никогаш немаше да видат Европа! |
|
|
|
|
|
|
Од: Iv-Skopje |
Датум: 18.07.2011 08:23:34 |
|
Gospodine Buruma, na Turcija voopsto ne i treba Evropskata unija tuku obratno ... zemja sto ima izvonreden ekonomski rast, sto vo mnogu sferi e samodovolna i ne zavisi od nadvor, ne treba da se turka samata vo toa bezobrazno briselsko gnezdo. |
|
|
|
|
|
|
Од: Tina |
Датум: 18.07.2011 11:27:12 |
|
Turcija vo EU, ha,ha,ha,ha.
Taa ista Turcija koja bese istrebana od Balkanot za da Evropa pocne nijnata invazija vo Makedonija? Ha, ha, ha.i ha. Turcija koja znae koja bese Makedonija, i kolkava bese Makedonija.
A Evropa, so pogled kon istrebuvanje na Makedonci. Oti i na EU ne im e jasno da vistina nie Makedonci postoime. A da Grcija e edna golema laga
sto gi tegli site vo jama na propasta.
Krivcite sega de drzat eden do drug, kao davljenik vo
plitka voda, oti samo vistina ke gi spasi.
A koj e spreman da zboruva vistina, denes, so Turcite
a kamo li so Makedonci koji imale toliko invazijski turisti, da treba denes da sme naj bogata zemja na svetot. I voa ke go izdrzime, |
|
|
|
|
|
|
Од: realist |
Датум: 18.07.2011 12:56:43 |
|
Ima edna prikazna za kiseloto grozde. Koga e daleku evropa i za nas i za niv - kisela e. Evropa sekogas ke si e Evropa ljulka na civilizacijata i kulturata. A nie makedoncite i turcite bidejki vonka ke sme si dlbok orient!! |
|
|
|
|
|
|
Од: lola |
Датум: 18.07.2011 15:30:02 |
|
Ne mi e jasen komentarot na Tina i na koj jazik e napishan?
Moze li nekoj da mi go objasni??
Inaku lichno smetam deka Turcija ima ogromni potencijali vo turizmot, vo covekovi resursi , no ne e za EU seushte. Ne, poradi islamot (religijskoto chuvstvo e lichno i sveto), tuku poradi toa shto mora da sredi ushte mnogu raboti okolu organiziraniot kriminal, eksploatacija na deca (rabotat po 12 casa i poveke), sindikalni prava, fiskalizacija (tuka sme ponapred vo Turcija nema fiskalni smetki). |
|
|
|
|
|
|
Од: kemail |
Датум: 18.07.2011 16:51:06 |
|
Играјте Историја.......Турција или ТУРКИЈА...одамна е во ЕВРОПА од 1359 година....ако не се лажам Едирне не е во Азија... На европско тло или во Европа живеат 15.000.000. Турци. ги има повеке од .... Грци, Срби, Бугари, Хрвати...и т. н. Во 2050 година бројот ке достигне 200.000.000. А само во Европа ке ги има близу 100 милиончиња. и.........процинете читатели.........Поздрав до оние што не ги сакаат ТУРЦИТЕ. |
|
|
|
|
|
|
|
|