Број 3286  среда, 19 мај 2010
прва страница Архива контакт редакција маркетинг претплата
Втора страница
На прво место
Политика
Македонија
Економија
Хроника
Едиторијал
Мислења
Писма
Свет
Култура
Спорт
Скопје
Забава
Некролог
Хороскоп
Што прават денеска

Site Meter
Култура

Македонија во земјата на чудата на канскиот маркет

Добро е што Македонија првпат се претставува на маркетот, но 76 филма нема ни „Варнер Брос“

Од нашиот известувач Сунчица Уневска

КАН - Штандот на земјите од Југоисточна Европа, на кој годинава на канскиот маркет се претставува Македонија заедно со уште седум земји, се покажа како добар потег. Прво затоа што станува збор за поголем простор, кој се наоѓа на убаво место и кој изгледа репрезентативно. Освен тоа, спојувањето на Македонија, Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Србија, Албанија, Бугарија и Кипар, предизвика големо интересирање токму затоа што станува збор за балкански земји и за соседи кои претходно имаа проблеми, а сега се здружени и креативно соработуваат. Поради тоа, а и поради поголемата понуда на едно место, штандот е секој ден полн, а особено во текот на т.н. „Happy hour“, кој се одржува секој ден од 17 до 18 часот. Вчера беше нашиот ден.

Во Кан се дојдени повеќе македонски продуценти и режисери. Веќе пишувавме дека на штандот се презентираат трејлери од новите филмови кои се во постпродукција, и тоа „Панкот не е мртов“ на Владимир Блажевски, „Ова не е американски филм“ на Сашо Павловски и омнибусот „Досие Скопје“ на кои работеа девет автори. На маркетот (што е инаку надвор од официјалната програма на Канскиот фестивал) во закупен простор имаа проекции и филмовите на Марија Џиџева, кој е дел од омнибусот „Некои поинакви приказни“ и краткиот филм на Гоце Цветановски „За фереџето и за среќата“.

Годинава на маркетот се присутни и повеќе продуценти кои учествуваат во различни програми организирани во рамките на активностите на интернационалната продуцентска мрежа. Нашиот продуцент Владимир Анастасов влезе меѓу 23 продуценти кои ги претставува „Европската филмска промоција“ во рамки на проектот „Продуцентите на потег“, што се одржува под покровителство на програмата „Медија“ на ЕУ. Мора да кажеме дека овие продуценти, кои се избрани порад�� нивниот бекграунд и работата на повеќе копродукции, овде се доста промовирани во фестивалските изданија како нови европски продуцентски имиња на кои може да се смета. Со секој од нив во „Screen“ имаше и мали разговори. Инаку, претставници имаме и во рамките на 42 Европски копродуцентски форум организиран од страна на Европскиот продуцентски клуб (кој е финансиран од „Медија“ програмата на ЕУ и во кој Македонија е единствена земја која не е членка на ЕУ). Продуцентите Роберт Насков и Горјан Тозија на овој форум го презентираа филмот „Трето полувреме“ на Дарко Митревски.

Но, да кажеме и дека, иако ова е навистина првпат да закупиме простор и да се претставиме на маркетот, што е добро, сепак, има и доста пропусти. Македонија и огромната екипа која ја носи Филмскиот фонд, продуценти, режисери и новинари, и тоа само заради презентација на маркет (што навистина не го прави никој), наликува малку како да сме во земјата на чудата. Инаку, на штандот владее и поделеност меѓу продуцентите, од кои неколкумина се многу незадоволни и сметаат дека во претставувањето нема стратегија и дека воопшто не се презентирани како што треба. Тие дури најавуваат и официјална реакција по завршувањето на фестивалот.

А нашата замерка е, дефинитивно, на брошурата со која е претставена нашата кинематографија од последниве две години (што е сепак база на нашата презентација овде), за која мора да кажеме дека е навистина многу погрешна. Во неа се претставени дури 76 филма, што не знаеме дали ги има и една од најголемите светски компании, што секако е тотално необјективно. Во неа во никој случај не може да влезе се што Филмскиот фонд поддржал (аматерски, студентски, партиски проекти), без никаква концепција и адекватен простор за секој од нив, кој би кажал за бекграундот на авторот, за реалното значење на самиот проект, за големината на продукцијата или досегашните референци за филмот, ако е готов. Ние сме овде, меѓу другото, и да бараме копродуценти и да ги заинтересираме за нашата продукција, а брошурата е тотално хаотична и буквално не кажува ништо. Особено ако се знае (а странските продуценти многу добро знаат се што треба да знаат) дека Македонија веќе три години, всушност, и нема македонски филм.


#
Статијата е прочитана 1818 пати.

Испрати коментар

Од: antibiotik
Датум: 19.05.2010 10:45:50
Sunce,eve konecno se vrakas u forma,vo shatorot kade bese mak.filmski fond,imase mnogu zemji,no sigurno najvece go iskoristija,srbija so svojata agresivnost,dosagja na sekoj stranec,lazno se falea i bezobrazno baraa pari,demek co-producenti,najposeteni bea bosancite,odnosno samo sajevskiot film.festival.koji bea zvezdi na standot,a nasite bez nikakov film,bea rekorderi vo turizam,fondot im plati na poveke od 20 luge,sto poveketo nemaa nikakva vrska so festvalot.golema briuka,site ni se cudea,zamislevte da imavme film,pa cela mak.ke ja doneseshe fondot.Bidejki na poznavaat nikoj nasite najveke so ex-yu zemji si zborea,a bogami i jazikot nei m beshe razbirliv,vo franc.mora nekoj i francus,da zboruva bar eden,ama ....zalno i poniozuvacki,a pari mislam nad 120.000 evra...
Од: Б.П.
Датум: 19.05.2010 11:30:02
Со „дечурлаана„ во куси пантолани не се претставува национална кинематографија на најпрестижниот филмски фестивал и маркет. Ако незнаат како, можат да прашаат, а не да се прават дека знаат се и дека знаењето е моќ. Изгледа дека не се сеуште дојдени до лекцијата искуство.
Од: Citatel
Датум: 19.05.2010 14:03:48
Toa so kusi pantoloni ne e tocno. Mladite producenti dobro pokazhale shto znachi rabota i shto e kultura. Godinite ne se vazni, vazna e ambicijata vo producentite. Za zhal ljubomorata i neprifakjanjeto na uspahot boli. Ako ne ste informirani otvorete gi CV jata na ispratenite producenti pa kje razgovarame. Chestitki do Producentite vo KAN.

Најди! во Утрински
Култура
Срамен амбиент во Спомен-куќата на Страшо Пинџур
Премиера на „Вишновата градина“ утре на сцената во МНТ
Роберт Пашоски изложува во КИЦ
Гордана Михаилова-Бошнакоска пишува песни-слики
Пијано - рецитал на Марија Тренчевска