Бруто-девизните резерви на 11 април годинава во однос на крајот на 2007 се помали за 22,2 милиона евра
Нина Нинеска-Фиданоска
Почнуваат ли полека да се топат девизните резерви на Македонија, ставајќи се во улога на одбрана на фиксниот девизен курс на денарот? Од почетокот на годинава, па заклучно со 11 април, девизните резерви на Македонија се намалиле за 22,2 милиона евра. Ова е последниот јавно објавен податок на веб-страницата на Народна банка на Македонија.
Поточно, во најновата месечна информација од монетарната власт прецизно стои: „На 11 април 2008 година, бруто-девизните резерви изнесуваа 1.509,2 милиона евра и во однос на крајот на претходната година забележаа намалување од 22,2 милиона евра. Намалувањето на бруто-девизните резерви е остварено во услови на намалување на девизните депозити на државата и реализирана нето-продажба на девизи на девизниот пазар од страна на НБМ“.
„Утрински весник“ уште завчера побара од гувернерот на НБМ, Петар Гошев, прецизна информација за тоа колку девизни резерви има потрошено монетарната власт за интервенции на девизниот пазар, кои се неопходни за одбрана на девизниот курс во услови на застрашувачки висока инфлација каква што владее во Македонија од почетокот на годинава. Нашата редакција се интересираше и колку изнесува нивото на девизните резерви моментно и за која сума тие се намалени во однос на почетокот на годинава. Имавме и прашање до гувернерот како успева НБМ да се бори против инфлацијата и да го брани девизниот курс, со оглед на тоа што во сите изминати месеци таа е целосно осамена во битката против високиот пораст на цените, бидејќи Владата остана само нем набљудувач на состојбите, тврдејќи дека нема потреба да презема дополнителни рестриктивни мерки. Но, се' досега не добивме одговор од гувернерот Гошев, па затоа се повикуваме само на јавно објавените информации од официјалната веб-страница на НБМ.
Дали Македонија има доволно ниво на девизни резерви е прашање што станува актуелно особено сега, во услови кога веќе два месеца едноподруго беснее двоцифрена инфлација во земјава. И мисијата на ММФ неодамна укажа на фактот дека мора да бидеме внимателни со девизните резерви.
Иако за Македонија се препорачува дека е најупатно нејзиното ниво на девизни резерви да изнесува 4-месечна покриеност на увозот, таа уште од поодамна веќе не може да ја обезбед�� таа покриеност. Имено, бруто-девизните резерви на крајот на 2007 година покриваа 3,8-месечен увоз, а потоа се спуштија на 3,5-месечна покриеност. Поточно, девизните резерви на 21 март 2008 година изнесуваа 1,53 милијарди евра, покривајќи така 3,5 просечен месечен увоз од 2009 година. Гувернерот Гошев тогаш објасни дека тоа ниво речиси е непроменето во однос на крајот на 2007, но намалениот индикатор за покриеноста се должи на повисокиот проектиран увоз за 2009 во однос на 2008 година.
Ексминистерот за финансии Никола Поповски тогаш предупреди дека ова е сигурен сигнал дека треба да се запали црвено светло во водењето на економската политика. „Тоа значи дека Владата продолжува расипнички да се однесува кон девизните резерви и не го одржува на минимум потребното ниво, а тоа е 4-месечна покриеност. Намалувањето на резервите на долг рок може да доведе до сериозни проблеми“, изјави своевремено Поповски. Според него, оваа Влада наследи покриеност на девизните резерви од 4,3-месечен увоз.
Во услови кога се брани девизниот курс од инфлационите притисоци, како што е случај моментно во земјава, централната банка мора повеќе да продава девизи од државните резерви, со цел да ги стерилизира денарите во оптек. Експертите укажуваат дека девизните резерви служат за сигурност на една држава, односно за да го штитат девизниот курс од несакани поместувања на понудата и побарувачката на девизи. Девизните резерви на државата се полнат и преку дознаките од странство, односно трансферите од иселениците, а познато е дека тие во изминатиов период не се толку обемни како што беа претходно.
Alchnite budzetski troshadzii rasturaat od tesko spechalenite i zachuvani devizni rezervi kako slon vo prodavnica za staklo.Toa shto Makedonija e stakloto na kogo mu e gajle?Pa,tie ne se za da ja storat OK,kako shto velat nashite vo Avstralija i Amerikite,tuku za sosema sprotivna cel.Tie da se storat OK.Za Makedonija neka bere gajle toj shto kje dojde po niv i za kogo ostavaat pustosh od dolgovi i shtetni obvrski.Za niv nema alarm,zashto ne go slushaat.Imaat sluh samo za lichno bogatenje i obvinuvanje na site drugi za se shto ne e dobro,a falbite si gi rezervirale za sebe i nivnata "sposobnost" za familijarniot domakjinlak.Po dozhdot doagja sonce,ama vmrovskiot dozhd sekogash so sebe gi odnesuva i parite,koi potoa pak drug treba da gi sobira i rasporeduva domakjinski.Daj ,Bozhe,ova da bide posledniot dozhd po vmrovskiot tajfun.
Од: национал панасоник
Датум: 14.05.2008 06:44:26
Во 2006 год. СДСМ остави девизни резерви од 1.7 милијарди евра. Значи има помалку 170 милиони евра помалку, а по изборите треба пак да се преброи.
Од: Pepi
Датум: 14.05.2008 08:31:45
Ehh,ekonomisti nasi do kakvo ne derege ke ne doterate i uporno ne ve zasegnuva vas vie samo vazno kolkav vi e rejtingot.
Од: Goki
Датум: 14.05.2008 08:41:30
Neprofesionalnosta na novinarot se gleda vo slednite dve raboti:
1. Naslovot na napisot. Se postavuva prasanjeto- DAli so bombasticni naslovi kje se opravda samiot napis- iako se raboti za relativno mali promeni- 1,5% namaluvanje? Kreiranjeto slon -kade sto go nema e samo kontraproduktivno.
2. citatot: ....... а познато е дека тие во изминатиов период не се толку обемни како што беа претходно.
Ova treba da se elaborira so brojki
Од: ekonomist
Датум: 14.05.2008 13:21:48
Ne znam sto se pravi fetish od stabilen(zamrznat)kurs i zamrznata inflacija.Inflacijata e zgolemena poradi pogolem optek na pari koi nemaat realna vrednost,a isto taka uvozot se zgolemuva poradi nerealniot kurs na Denarot so sto uvoznite proizvodi bi poskapele i bi bile pomalku atraktivni na pazarot.
Ako proanalizirate koi proizvodi dominiraat vo uvozot,a koi vo izvozot,lesno ke dojdete do zaklucok
deka se izvezuvaat feroleguri i limovi,tekstil od lon aranzmani,neprerabotena hrana koi se nisko dohodovni,a se uvezuva nafta,struja i koli po visoki svetski ceni.