Директорот на СЏФ, Оливер Белопета, вели дека културните брендови се поддржани од државата
Тина Иванова
Македонските културни брендови, како што се „Охридско лето“, „Мајски оперски вечери“, „Млад отворен театар“, „Браќа Манаки“, одвреме-навреме се под повремени ниски удари на политиката. „Скопскиот џез-фестивал“ како да одолева или тоа е само привид?
Не е привид. Меѓутоа, мора да кажам дека „Скопскиот џез-фестивал“ речиси и не се соочувал со удари од политиката, ниски или повисоки. Генерално, македонските културни брендови на кои мислите, и не само тие, се добро поддржани од државата или, ако сакате, од политиката. Во последниве две години и далеку повеќе отколку порано. Државата, која во случајов ја идентификувам со политиката, нема интерес тука да задава ниски удари, макар и повремено. Многу почесто се случува ниските удари да доаѓаат не од врвот, туку одоздола, од непосредните организатори, поради лични причини, неспособност или најчесто од нивно политикантство.
Дали фактот што проектот е Ваша „сопственост“, а не само Ваша креација, што не е ниту на здружение или на друштво ниту се изроди од некоја државна институција, е фактор за неговото долгогодишно опстојување?
Апсолутно да. Здруженијата и друштвата, типично и речиси неизлечливо, кај нас се длабоко поделени внатре, а кавгите, суетите и личните нетрпеливости создаваат одлични услови за упад на политиката. Моделот на установа од областа на културата, невладина и непрофитна (тоа што во Хрватска и во Словенија се нарекува аводи), кој го понуди Законот за култура од 1998 година, е одличен (иако подоцна недоследно применет во делот од даночната сфера) и „Скопскиот џез-фестивал“ беше првиот културен бренд во Македонија што го прифати. Замислете си што ќе беше или што ќе останеше од Џез-фестивалот ако го организираше некое друштво на музички работници или композитори, владино или невладино, сеедно.
Што ќе и' понуди „Скопскиот џез-фестивал“ на публиката годинава, што е најспецифично на 27. издание?
Два специјални проекта, Раби Абу-Калил со Македонската филхармонија, одбележувањето на 50-годишнината од раѓањето на боса-новата, концептуалната вечер посветена на денес најсилната европска џез-сцена, норвешката, неколкуте големи имиња на американскиот џез: Рон Картер, Џошуа Редман, Џејсон Мора�� и Хенри Тредгил, а посебна специфика овој пат е и петдневната пополноќна програма, која со музичарите што ја пополнуваат не е замислена да биде некаква придружна фестивалска програма, туку еднакво нејзин главен дел.
Се смета за тренд во последно време организаторот да ја фрла „вината“ врз публиката за слабата посетеност на одделни културни, особено фестивалски настани. Кого Вие обвинувате кога на одделни вечери од Џез-фестивалот нема доволно интерес?
Трендот бара поширока елаборација затоа што, најнапред, во некои случаи вината е кај организаторите. А потоа доаѓаат главните причини, лошата инфраструктура во културата непривлечна за публиката, предолгата транзиција, слабиот стандард на населението (логично, тука прв страда културниот производ) или, би го истакнал, погубното влијание кај новите генерации на најмоќните медиуми, оние кои најмногу го генерираат вкусот - телевизиите. Долгогодишното уништување на националната телевизиска куќа МРТ и давањето огромен број концесии на телевизии во кои културата, за разлика од „некултурата“, речиси сосема е исклучена од нивните програми е голема грешка на државата. Непримерна за ниту една друга балканска држава, да не одиме пошироко.
Што очекувате од публиката на годинашниот Џез-фестивал. Ве плаши ли, Ве загрижува ли и таа понекогаш?
Прво очекувам од програмата, а не од публиката. Ме загрижуваат процесите, не публиката, таа не може да биде виновна, доаѓа како последица. Иако објективно предолг и програмски пренабиен за овдешните потреби и можности, Џез-фестивалот, ќе видите, ќе биде одлично посетен.
Pa,taman rabota da ne bide festivalot ovaa godina poseten koga vleznicite se pateticno evtini a kapacitetite osven prvite par denovi-salonot vo MNT!Za Zuco 103,cenata od 300 denari e smesna!So 5 Eura karta ne se odi vo Evropa!Toa e strategija kupi den-pomini na organizatorot za da ima polna sala! Se na se-tazna sudbina na kulturnata denesnina na MK!
Од: citatelka
Датум: 17.10.2008 08:57:58
До „реален“: ако се влезниците ефтини, тоа значи дека организаторот успеал да најде доволно спонзори за да има средства да ги плати сите трошоци за салата, нејзино изнајмување и користење во текот на фестивалот, да ги плати уметниците (кои најверојатно се согласиле да настапуваат за помалку пари, бидејки Македонија е интересна но сиромашна земја и имаат разбирање за тоа) рекламни материјали од тип на плакати, интервјуа, известувања по медиумите. Тоа е само за пофалба и на Белопета и на сите оние кои помогнале, бидејки поради тоа фестивалот ќе биде масовно посетен. А културата секогаш носи и буди нешто квалитетно и фино (наједноставно кажано) во човекот, дури тој и да не се разбира....ова е добар пример како треба да се негува културата, нејзините добри проекти (скопскиот џез фестивал е една од најдобрите и најреномираните музички институции кај нас но и пошироко и може да стои рамо до рамо со познати светски џез фестивали). Така да, тоа Е еден од вистинските патишта кон Европа.
Од: Vlatko
Датум: 17.10.2008 11:46:26
Golem pozdrav do Belopeta, Shurbe i ostanatite lugje od SJF koi se bukvalno "magionichari" i uspevaat da ponudat jaka programe sekoja godina po red. Imalo i vojni (SFRJ, i MK) i svetski krizi i sto ushte ne, ama SJF sekogash bil jak i atraktiven. Definitivno, Skopski Jazz Festival en edna od najdobrite raboti vo MAkedonija
Од: Ilija
Датум: 17.10.2008 18:16:07
Sekoja cest na Belopeta, konstantno uspeva da organizira neverojaten festival za svetski ramki i toa vo tranziciska zemja. Delumno se soglasuvam so realen deka kartite se navistina eftini. No toa govori za sposobnosta na Belopeta kako organizator (zamislete za cena od 20 evra na Makedonija i nosi umetnici za koi svetot plaka 60 pa i po 100 evra). Samo me interesira kako ovoj biznis model na Belopeta bi prodolzil otkako negovata kariera ke zavrsi.