|
Седмиот печат
Ни треба Кадифена револуција
Сунчица Уневска
Дали треба да ни се случи Прашка пролет или Кадифена револуција зада се смени, конечно, нашиот код на однесување. Што треба да и' се случи Македонија и за да може и кај нас да се организира филмски фестивал што ќе ги обедини и привлече младите и што ќе ги натера да гледаат поинаку на светот. Фестивалот во Карлови Вари, Чешка, и сето она што тука се случува навистина е неспоредливо со нас. Па, сепак, прашањето кое секогаш останува неодговорено е зошто Македонија е се' подалеку од она што е нормално во земјите на Средна Европа.
Многу често сакаме да потенцираме како никој не може да ни каже дека не сме Европа, бидејќи ние сме дел од Европа и секогаш сме б��ле. Но, ако само направите споредба со Филмскиот фестивал во Карлови Вари, тогаш во истиот момент паѓа се' во вода. Македонија е толку многу далеку како да е на друга планета. Сликата која овде ја гледаме, културата, односот на младите, неверојатниот глад да се видат филмовите, да се научи нешто ново, да се посетат мастеркласите, да се слушне што имаат поискусните да кажат, и тоа без речиси никакви услови за престој овде е нешто што е незамисливо кај нас.
Овде младите, претежно Чеси, но и студенти од многу други европски земји, се претвораат во вистинска фурија во својот поход да се види и да се впие се' што нуди овој фестивал во овие девет дена. Тие немаат никаков проблем со тоа да спијат во тукашното училиште, во хостелите, а понекогаш и во парковите, па и во ходниците на хотелот „Tермал“ каде што се одржува фестивалот. Немаат никаков проблем со часови да седат на земја пред проекција, бидејќи во последен момент може да бидат пуштени ако не се пополнат местата, па дури и кога ќе се пополнат, бидејќи никому не му пречи да легне на подот во салата и да гледа. Важно е да се влезе. Затоа, со часови се седи на земја пред киносалите, тука јадат, пијат, дремат.
Истите тие млади знаат и по цела ноќ да бидат надвор и во фестивалскиот бар и наутро во 9 часот директно да дојдат на нечија мастеркласа. Посебно уживање е да ги гледате со каков интерес остануваат по проекциите за да разговараат со авторите, со каков интерес впиваат се' што можат да научат и да осознаат, се' што ќе им донесе нешто ново и ќе ги збогати како личности.
На фестивалот во Карлови Вари, како и во Прага, врие од волонтери. Дури се праќаат и си-вија само за да бидат земени како волонтери, затоа што тоа им дава можност бесплатно да се на цел фестивал, да сретнат многу луѓе, да видат филмови и да се здобијат со искуство. Овде на младите не им е тешко ништо. Нема празна проекција. Вистинско лудило е да најдете билети, дури иако новинарите можат да ги земат бесплатно со акредитација. Ако не ги земете два дена однапред и тоа рано наутро, проекцијата може да биде распродадена. Не дека ги купуваат картите, туку ги користат сите поволности што им ги нуди фестивалот со студентските акредитации. И колку и да мислите дека за некој филм не знаат и ќе најдете билет, кога ќе дојдете на билетарницата, ќе сфатите дека секогаш сите добри филмови се откриени и распродадени. Тука морате да трчате за да го видите она што сакате.
Каде во Македонија може да се случи такво нешто и кога? Можеби за милион години. Ние волонтери за фестивалите кај нас не можеме да добиеме, бидејќи откако ќе им ги кажеме сите поволности што ги добиваат со работа на фестивалот (што самите би требало да го знаат), на крајот прашуваат дали ќе им биде платено. Кога ќе ги поканите студентите на фестивалот во Битола, каде што се' им е платено, морате да им се заканите со бркање за да дојдат на некоја мастеркласа, да не ви биде празно и да не се срамите пред гостите. А за проекциите воопшто да не зборуваме. Не можат да дојдат бидејќи цела ноќ шетале, па мора да спијат. Замислете, на фестивал каде што врие од гости и од филмови кои не можат никаде да се видат, тие спијат или седат во некое кафуле. И овде се седи во кафулиња и се останува цела ноќ, но сите се и онаму каде што се случуваат настаните. Меѓутоа, кај нас никој, всушност, не доаѓа за настаните.
Во нашата земја за младите да дојдат на некоја премиера очекуваат посебно да бидат поканети. Особено им е важно тоа со ВИП-гостите, иако се чини дека и ложа да им дадете, сепак, нема да дојдат. Кај нас, всушност, е многу важно ако дојдат да бидат видени, важно е како некој е облечен и каде седи. Не може да седи на земја, бидејќи сите обземени со своите фрустрации мислат дека тоа е срамота и дека некој ќе им се смее. Се прашувате од каде таа искомплексираност во нашата земја, тргнувајќи од најмладите па до најстарите, од каде мислењето дека ние сме некои толку важни луѓе па тоа е срамно да го правиме. Од каде сите тие погрешни перцепции за самите себе? Дали е тоа затоа што сме мала земја и затоа што мислиме дека на тој начин ќе се докажеме? Дали е тоа така бидејќи ни е во кодот? Или затоа што, сепак, никогаш не сме знаеле да направиме револуција?
Додека светот оди напред и бара повеќе, ние сме заглавени во некаква смешна перцепција за самите себе. Додека светот се ослободува од какви било стеги и предрасуди, нам ни е најважно како сме облечени и како да го поминеме времето со лесна забава, која од нас не бара ништо. Дали нашиот кич и девалвација на вредности значи дека сме дел од Европа и дека држиме чекор со неа. Се разбира дека не. Бидејќи, ако само се осврнете на атмосферата во Карлови Вари, ќе сфатите дека додека младите овде се трудат да извлечат повеќе од суштината, ние и понатаму тонеме се' подлабоко во формата. Колку жално.
|
#
|
Статијата е прочитана 1658 пати.
|
|
|
|
|
|
Од: Сергеј |
Датум: 07.07.2011 01:15:15 |
|
Ни треба Кадифена револуција, но не таква за одење по фестивали, ами за излегување на протести. Чесите во 1989 година не го променија своето општество со одење на филмски премиери, туку со протести на плоштадите. ( http://otpor.log.ph/ ) |
|
|
|
|
|
|
Од: Lazo Stefanov |
Датум: 07.07.2011 02:32:12 |
|
Ajde da se potsetime na nasiot film ,,ZED,, . Vo selot prvo dojdoa ucitelkite (obrazovanieto) i toa bes sosema na namesto. Potoa dojdoa inzjinerite, pa napravija struja, voda, pat i se dtrugosto imtreba na lugeto.
Vo seloto seuste se ucitelkite, inzinerite i toa trae, trae, trae .... Na lugeto navistina im se podobruva ziveenjeto. No, koj ne dojde vo seloto? Vo selot dojdoa komunisti, patrioti, prerodneci i koj ne. Ovde gi cekame filozofite, za da gi otkrijat i povrzat rabotite koi ke ne povlecat napred. A tamu vo nekoi zemji i ekonomskoto cudo go napravija filozofite, a ne ucitelkite, inzinerite, glavatarite i site drugi, ne zatoa sto ne se potrebni, tuka zatoa sto tolku e od niv. Izglega ke pocekame podolgo. |
|
|
|
|
|
|
Од: pameten |
Датум: 07.07.2011 06:50:58 |
|
Site problemi na Makedonija doagjat deko ne se sluchi revolucija, kadifena ili ne dokaj bevme vo SFRJ. Zhivotot togash beshe bodobar od sekogash, no na cena! Prifakjane na ideologijata koja shto go legitimira Jugoslovenskiot suverenitet na ovie prostori po 1945. Ova ideologija iamshe podrazhka na site svetski sili do 1990, no e totalno neostvarliva po krajot na Jugaoslvija. Po Tito, Tito, Po Jugoslavija, istata Makedonija, kakva shto beshe za vreme na Jugoslavija, ako ovo e nemozhno, ajde kje barame antichki koreni!!!... Potreban e Anti-ASNOMSKA revolucija... Inako ne cheka teshka podelba... |
|
|
|
|
|
|
Од: A. |
Датум: 07.07.2011 07:55:21 |
|
Iskoristivte nastan vo edna strana zemja - Češka, a kulturno zbivanje - filmski festival, za da ja točno potrefite suštinata. Točno ja odredivte, otkrivte karakteristika na Makedonija, na eden narod, na generacii luge, što si patat od kompleks na niska vrednost. Prekrasno, vi čestitam, eden od mnogu dobri tekstovi, objaveni vo UV. |
|
|
|
|
|
|
Од: Stipjanec |
Датум: 07.07.2011 08:07:16 |
|
Do koga ke patime od onie vecni makedonski kompleksi; kaj nas nisto ne e normalno, kako se cveta na ZAPADOT! Pa luge, za zal filmot UMRE! Jas sum od onaa generacija (1945-tata) koga kinoto bese KULT, bileti se kupuvaa na "kartu vise", po dvojna ili trojna cena. Toa bese vreme koga doma imavme edno staro radio Kosmaj, i mozevme da slusame samo radio Skopje, i edvaj radio Beograd. I tolku! Televizija, videa, kompjuteri, mobilki, internet bese cista naucna fantastika koja mozese po nekojpat da se sretne samo vo stripovite na Flas Gordon.
Denes, so DVD i so "plazmi" so ekrani pogolemi od nekogasnoto kino "Balkan", mozeme da gi gledame najnovite svetski filmovi mnogu porano pred da dojdat vo gradskite kina. Mnogu mi e zal sto e taka, no za zal Kinata poveke gi nema. Kade se kinoto "Vardar" i kinoto "Kultura", a i mnogu drugi. Denes mladite generacii, ne se sramat da sedat na podovite, da gi polnat salite, no koga ke dojde nekoj DJ ili nekoja pop grupa. Toa se novite vreminja, za zal! |
|
|
|
|
|
|
Од: lindita |
Датум: 07.07.2011 08:45:05 |
|
Bravo mila, jas sum eden od tvoite redovni citatelki, mnogu mi se dopagja nacinot kako gi "citas" filmovite, go cuvstvuvam blizok. Konkretno za tekstot: "potpisujem svaku rec" sto bi rekle srbite: sinokja se vrativ od ubava nedela vo Bg, i stom se simnuvas od bus i si impresiite od patuvanjeto se upatuvas kon Gradot, se ti stanuva jasno..., Kon krajot na mesecov odam vo Tirana na gosti, i od tamu koga se vrakjam se mi e bledo, trebas vreme dodeka se naviknam ovde. Nie stvarno sme posledni, odamna nemame reperi za komparacija vo svoja korist i sebezalazuvanje, a mladite pak se tokmu kako se opisani vo odlicniov tekst. Inaku mila avtorke, te gledav sinokja na Orient ekspres, cestitki. I fala za prekrasniot opis na atmosferata vo Karlovi Vari, bas e takvo mestoto, bev vo 2008, amo posle ubavite opisi veruvam deka ke pojdam ZA VREME NA FESTIVALOT. |
|
|
|
|
|
|
Од: Stojko |
Датум: 07.07.2011 09:01:03 |
|
@pameten> DA ne bese ASNOM i NOB, Makedonija nemase da postoi vo ovoj oblik kakov sto e denes. Ako ne sakas da prifatis nekoi istoriski vistini, i vo minatot, i vo segasnosta, koj ti e vinoven?. |
|
|
|
|
|
|
Од: Do Stojko |
Датум: 07.07.2011 10:08:53 |
|
Stojko, vo pravo si. Ovoj oblik spasil shto bilo mozhno od izvornata kultura vo Makedonija. No denes po 20 nezavisnost e jasno deka so ovoj oblik nema idnina. Nikoj narod ne prezhivel takvi torturi, no ovie se realnostite. Se bara mpv Misirkov... |
|
|
|
|
|
|
Од: do stojko |
Датум: 07.07.2011 10:35:45 |
|
Ti si tipichen primer za bivsha jugoslovenska republika Makedonija.Vo toa e problemot ,sto seushte ve ima mnogu takvi.Koi nikako da razberat deka nekoj e umren eve vekje 20god.Inaku za pokojnikot se najdobro ,ama pushtete da pochiva vo mir .Za da ne se povampiri. |
|
|
|
|
|
|
Од: dzale |
Датум: 07.07.2011 10:40:27 |
|
Da! Definitivno treba revolucija. Treba takvite kako tebe, poltroni na nekoi "golemi" producenti, ostatok od SFRJ da odat vo penzija. ITNO!!! |
|
|
|
|
|
|
Од: ak47 |
Датум: 07.07.2011 10:55:18 |
|
Nie tukushto imavme uspeshen festival za dokumentarci, i bez oboena revolucija. |
|
|
|
|
|
|
Од: Баба Ката од Секулица |
Датум: 07.07.2011 12:22:17 |
|
До паметен. Синко пшаметен,навистина си ногу,ептен ПАМЕТЕН! АМА КД СИ САМ У СОБУ! Затој нешто ЌУТИ СИ, Кд проговориш,како сг, одма се гледа дека си пАМЕТЕН КОУКУ ТРОЈЦА, кои се далеко,далеко од другата страна на паметните... |
|
|
|
|
|
|
Од: Лично познат |
Датум: 07.07.2011 18:11:45 |
|
И јас бев млад. Можев со евтина жележничка карта на шопинг да отидам до Трст и Венеција. На апсолвентска екскурзија да отидам во Москва, Киев и Ленинград. Да отидам на големо фудбалско дерби во големата ни тогаш држава; На олимпијада, на светско, на европско првенство, како домаќини да тие спортски настани. Зошто денес младите се такви? Каде излегле за да знаат какви треба да бидат? Дали имаат еднакви шанси како мојата генерација некогаш? Кој ќе им ја овозможи таа шанса? |
|
|
|
|
|
|
Од: Vlatko |
Датум: 07.07.2011 22:15:45 |
|
Ova za sto pisuva novinarkta, kaj nas se slucuvase na MakeDOX, no za zal istata novinarka retko ja gledame na nasite festivali vo Makedonija, osven ako istata ne e na platniot spisok za honorari na Festivalot. |
|
|
|
|
|